Za žene koje osećaju da nešto ponavljaju, a ne znaju šta…
Ista epizoda, drugi dan.Dobra vest — ne moraš više da glumiš tu ulogu.
Kad konačno počnemo da obraćamo pažnju na ono što sebi govorimo, dešava se nešto što u početku ume da zaplaši, a na kraju je prilično oslobađajuće. Naši podsvesni programi, najčešće “snimljeni” još u detinjstvu i mladosti, vode šou zvani život — ali mi u tom šou nismo režiseri, sve dok to ne poželimo.
Ovo je prvi korak u radu koji sam nazvala IZMEDJU: desetominutna vežba koja pomaže da otkriješ bar jednu epizodu, i tu jednu upornu rečenicu koju sebi ponavljaš svaki put kad ostaviš sebe po strani. Rečenicu koja je, možda, postala tvoja istina samo zato što si je toliko puta ponovila da si prestala da je preispituješ.
Spojler: scenarista nije uvek neko iz tvoje prošlosti. Ponekad je i dalje tu, iza kamere, sa šoljom kafe — i to si ti.
Četiri pitanja. Bez bodovanja, bez tipova ličnosti, bez “koji si ti lik iz serije”,samo prostor da vidiš epizodu koju znaš napamet, iako se pretvaraš da je gledaš prvi put.
Pitanje 1:
Priseti se situacije kada si poslednji put ućutala umesto da progovoriš? Preskoči detalje i napiši koji je tačno trenutak kad si sebe opet izdala na taj načindala? [polje za kucanje odgovora — ostaje samo na ekranu, nigde se ne šalje]
Pitanje 2:
Šta si verovala da će drugi pomisliti o tebi ako kažeš ono što zaista želiš?
Pitanje 3:
Čiji je to glas koji danas čuješ u sebi? Ko te je naučio da je sigurnije da ćutiš i prilagođavaš se nego da budeš ono što jesi?
Pitanje 4:
Ako na trenutak ostaviš po strani sve razloge i opravdanja, šta je to što sebi tada govoriš, a nikada nisi izgovorila naglas?
Pogledaj sad sve što si napisala. Negde ispod toga, obično, stoji jedna rečenic, kratka, poznata, možda čak i pomalo smešna kad je konačno vidiš crno na belo. Upiši je ako je već tu.